Kako uramiti sliku, okačiti je i čuvati: vodič

Kako uramiti sliku zavisi pre svega od podloge: ulje ili akril na platnu zategnutom na blind-ram često izgleda dobro i bez rama, dok radove na papiru (akvarel, crtež, grafika, fotografija) treba uramiti uz paspartu i staklo, jer ih ram štiti od prašine, dodira i vlage. Kad je delo uramljeno, okačite ga tako da mu je centar otprilike u visini očiju, na čvrst nosač, i držite ga dalje od direktnog sunca, radijatora i vlažnih prostorija. Ostatak ovog vodiča objašnjava svaki korak detaljnije.

Da li svaka slika treba ram?

Ne treba. Odluka zavisi od tehnike i podloge, a tek onda od ukusa.

Platno na blind-ramu. Ulje i akril na platnu su prilično otporni. Mnogi savremeni autori slikaju i preko ivica platna, pa delo namerno izgleda kao samostalan predmet bez rama. Ako volite uredniji izgled, dobar izbor je takozvani plivajući ram (lajsna koja ostavlja mali razmak oko platna), jer ne pokriva ivice slike. Staklo preko ulja na platnu uglavnom se ne stavlja: platno treba da „diše“, a odsjaj stakla guta teksturu poteza.

Papir. Akvarel, pastel, ugljen, grafika i fotografija su osetljiviji. Papir upija vlagu, bledi na svetlu i lako se izgužva ili zaprlja. Za njih je ram sa staklom ili akrilnim staklom zapravo zaštita, a ne ukras.

Reljef, kolaž i mešovite tehnike najčešće traže dublji ram, tzv. kutiju, da ništa ne dodiruje staklo.

Pre nego što bilo šta menjate, pitajte autora. Mnogi umetnici imaju jasnu ideju kako delo treba da bude predstavljeno, a neki i sami nude uramljene radove.

Ramovanje slika: ram, paspartu i staklo

Paspartu i arhivski materijali

Paspartu je karton sa izrezanim prozorom koji stoji između rada i stakla. Ima dve uloge: vizuelno odvaja delo od rama i, što je važnije, drži papir na razmaku od stakla. Kada papir dodiruje staklo, kondenzovana vlaga može da izazove mrlje, buđ ili da se rad zalepi za staklo.

Tražite paspartu i zadnju ploču od kiselinski-slobodnog (često se kaže „arhivskog“ ili „muzejskog“) materijala. Obični karton vremenom otpušta kiseline koje papir čine žutim i krtim. Isto važi za lepak: rad se kači na zadnju ploču šarkama od arhivske trake ili uglovima, nikako lepljenjem cele površine običnom selotejp trakom.

Obično staklo, akrilno staklo i UV zaštita

• Obično staklo je jeftino i ne grebe se lako, ali je teško, lomljivo i odbija svetlo.
• Akrilno staklo (pleksiglas) je lakše i ne lomi se u oštre komade, pa je praktičnije za velike formate i za slanje. Lakše se ogrebe i privlači prašinu statičkim elektricitetom, što je važno za pastel i ugljen.
• Staklo ili akril sa UV zaštitom filtrira deo ultraljubičastog zračenja koje najviše doprinosi bleđenju. Ne čini sliku neuništivom, ali znatno usporava promene. Postoje i varijante sa smanjenim odsjajem.

Za akvarele, fotografije i grafike vredi uložiti u UV zaštitu. Za pastel se obično preporučuje staklo pre nego akril, zbog statike.

Kako izabrati ram uz delo i enterijer

Dobar ram služi slici, ne nameštaju. Nekoliko praktičnih pravila:

• Tanke, jednostavne lajsne u crnoj, beloj ili prirodnom drvetu slažu se sa većinom savremenih radova.
• Klasičniji, širi ramovi mogu da stoje uz tradicionalne pejzaže i portrete, ali lako „pojedu“ mali rad.
• Širi paspartu daje malom delu više prostora i ozbiljniji izgled.
• Boju rama birajte prema tonovima u samoj slici, a tek onda proverite kako stoji uz zid.
• Ako kačite više dela zajedno, ujednačeni ramovi ili bar ujednačena boja daju smireniji utisak.

Kako okačiti sliku na zid

Na koju visinu?

Opšta smernica koju koriste i galerije jeste da centar slike bude otprilike u visini očiju odrasle osobe stojeći. Ovo je okvirno pravilo, ne zakon: u prostoriji gde se uglavnom sedi, kao što je trpezarija, slika može biti nešto niže. Iznad sofe ili komode ostavite razmak od nekoliko desetina centimetara, dovoljno da slika i nameštaj deluju kao celina, ali da se niko ne očeše glavom o ram.

Pre bušenja isecite papir veličine rama, zalepite ga na zid trakom koja ne ostavlja trag i pogledajte ga iz različitih delova sobe.

Nosači i nosivost

Način kačenja zavisi od težine dela i vrste zida.

1. Ekseri i kukice za slike dovoljni su za lakše radove na punom zidu.
2. Šraf i tipl su sigurniji izbor za srednje i teže ramove. Tipl mora odgovarati zidu: za gips-karton postoje posebni tiplovi, a za beton ili ciglu drugi.
3. Dve tačke oslonca umesto jedne sprečavaju da se slika krivi i ravnomernije raspoređuju težinu.
4. Šine za kačenje pri plafonu, sa sajlama i kukicama, odlične su ako često menjate raspored ili iznajmljujete stan, jer ne morate svaki put da bušite.

Proverite nosivost na pakovanju i birajte nosač sa rezervom. Zadnja strana rama treba da ima čvrste ušice ili zategnutu sajlu, a ne tanak kanap. Za veoma teške ramove sa staklom pozovite majstora.

Gde ne kačiti sliku

Neka mesta su loša za bilo koje umetničko delo:

• Direktno sunce. Svetlo koje pada na sliku satima dnevno ubrzava bleđenje boja i papira, a zagrevanje ubrzava promene materijala.
• Iznad radijatora ili pored peći. Topao, suv vazduh koji struji uz zid isušuje platno i papir i taloži prašinu.
• Kuhinja, posebno iznad šporeta. Para, masnoća i dim se lepe za površinu i teško se uklanjaju.
• Vlažno kupatilo. Promene vlage deformišu papir i platno i pogoduju buđi.
• Spoljni zidovi koji se znoje ili su hladni. Ostavite mali razmak između rama i zida (odstojnici na donjim uglovima) da vazduh cirkuliše.

Čuvanje umetničkih slika: svetlo, vlaga i temperatura

Najvažnija reč je stabilnost. Slikama više štete nagle promene nego blago nesavršeni uslovi. Platno se širi i skuplja sa vlagom, drveni blind-ram takođe, a papir se talasa.

Kao okvirna smernica, u domu treba izbegavati ekstremno suv i ekstremno vlažan vazduh i držati temperaturu u uobičajenom sobnom opsegu bez velikih skokova između dana i noći. Ako imate higrometar, jeftin uređaj za merenje vlažnosti, vrednosti negde oko sredine skale smatraju se razumnim ciljem za većinu materijala. Kod vrlo vrednih ili osetljivih dela pitajte konzervatora šta je optimalno za tu konkretnu tehniku.

Zaštita slike od sunca i vlage u praksi znači: zavese tokom najjačeg sunca, rasveta koja ne greje površinu i povremena provera zadnje strane rama zbog buđi.

Čišćenje i održavanje po tehnici

Opšte pravilo: manje je bolje. Nikada ne koristite vodu, sredstva za staklo ili vlažne maramice direktno na površini slike.

Održavanje ulja na platnu i akrila

Prašinu povremeno uklonite mekom, suvom četkom, laganim potezima odozgo nadole. Ne koristite krpe od kojih ostaju vlakna, niti perjanice koje mogu da zakače ljuspu boje. Ako je površina lepljiva, ispucala ili se boja ljušti, ne dirajte je. Kod starijih uljanih slika požutelost laka ili zatamnjenje rešava isključivo restaurator.

Pazite i na zadnju stranu: ne naslanjajte ništa na platno, jer i blag pritisak ostavlja trajan trag ili ulegnuće.

Akvarel, pastel i ugljen

Ovi radovi su iza stakla, pa čistite samo staklo i ram. Sredstvo za staklo nanosite na krpu, a ne u sprej direktno na staklo, da tečnost ne bi kliznula ispod lajsne do papira. Pastel i ugljen se ne čiste i ne duvaju, jer se pigment lako pomera. Ako primetite prah ili mrlje ispod stakla, odnesite rad kod ramara ili konzervatora.

Fotografija i grafika

Fotografije su posebno osetljive na svetlo i otiske prstiju. Ne dodirujte površinu golim rukama. Grafike na kvalitetnom papiru su izdržljive, ali papir i dalje bledi i žuti na suncu. I jedno i drugo najbolje čuva ram sa UV zaštitom i arhivskim paspartuom.

Prenos i pakovanje pri selidbi

Selidba je trenutak kada se dešava najviše oštećenja.

• Skinite slike sa zida poslednje pre polaska i kačite ih prve kad se useljavate, pre nego što se unesu kutije i nameštaj.
• Staklo pre pakovanja prelepite trakom u obliku slova X; ako pukne, komadi ostaju na mestu. Na akril ne lepite traku.
• Površinu platna prekrijte papirom bez kiseline ili glatkom folijom koja ne dodiruje boju direktno, pa zaštitite uglove kartonskim štitnicima.
• Mehurasta folija ide spolja, nikada direktno na boju, jer može ostaviti otisak.
• Slike prevozite uspravno, kao knjige na polici, nikada položene sa teretom preko njih.
• U automobilu ne ostavljajte slike na suncu ni na mrazu.

Ako kupujete delo od autora i ono treba da se pošalje, dogovorite pakovanje i dostavu direktno sa autorom. Na Art For Us kupac i umetnik sami dogovaraju sve detalje, pa slobodno kontaktiraj autora i pitaj kako planira da zapakuje rad.

Dokumentacija i osnove osiguranja

Čak i ako delo nije veoma skupo, vredi imati jednostavnu evidenciju:

• fotografije prednje i zadnje strane, potpisa i eventualnih nalepnica,
• dimenzije, tehniku i godinu nastanka,
• račun, potvrdu o kupovini ili prepisku sa autorom,
• sertifikat autentičnosti ako ga je autor izdao.

Čuvajte to i u digitalnom obliku, odvojeno od same slike. Ako želite osiguranje, raspitajte se kod svog osiguravača da li polisa domaćinstva pokriva umetnička dela i do kog iznosa, ili je potrebna posebna polisa. Dokumentacija je upravo ono što će tražiti u slučaju štete.

Šta ako se slika ošteti

Prvo pravilo: ne popravljajte sami. Lepak, retuš flomasterom, peglanje talasastog papira ili „osvežavanje“ boje najčešće prave veću štetu od prvobitne i otežavaju kasniju stručnu restauraciju.

Umesto toga:

1. Fotografišite oštećenje.
2. Sakupite eventualne odlomljene delove boje ili rama u kovertu.
3. Stavite delo na bezbedno, suvo mesto, licem nagore ako je platno, bez pritiska na površinu.
4. Obratite se autoru ako je živ i dostupan; mnogi umetnici mogu da procene štetu na sopstvenom radu.
5. Za ozbiljnija oštećenja potražite konzervatora ili restauratora sa iskustvom u toj tehnici.

Rotacija dela

Ako imate više radova, povremeno ih menjajte na zidu. Rotacija smanjuje ukupno izlaganje svetlu, posebno kod papira i fotografija, i daje priliku da pregledate stanje dela. Radove koji odmaraju čuvajte uspravno, u suvoj prostoriji, zaštićene kartonom, a nikako u podrumu ili na tavanu gde temperatura i vlaga jako variraju.

Ako tražite nove radove za rotaciju, pregledaj radove umetnika iz regiona, a više praktičnih saveta naći ćeš na našem blogu.

Česta pitanja

Da li ulje na platnu mora da ima ram?

Ne mora. Platno zategnuto na blind-ram je samostalno i mnogi autori ga namerno ostavljaju bez rama. Ram je stvar estetike i dodatne zaštite ivica, a staklo se preko ulja obično ne stavlja.

Koliko visoko treba okačiti sliku?

Okvirna smernica je da centar slike bude u visini očiju odrasle osobe koja stoji. U prostorijama gde se uglavnom sedi, ili iznad nameštaja, prilagodite visinu tako da slika i nameštaj deluju kao celina.

Da li je akrilno staklo bolje od običnog?

Zavisi od namene. Akril je lakši i bezbedniji za velike formate i slanje, ali se lakše grebe i privlači prašinu. Za pastel i ugljen češće se bira staklo. Za oba materijala postoje verzije sa UV zaštitom.

Kako da obrišem prašinu sa slike?

Kod ulja i akrila koristite mekanu, suvu četku i lagane poteze. Kod radova iza stakla čistite samo staklo, tako što sredstvo nanesete na krpu. Voda i hemija nikada ne idu direktno na površinu slike.

Mogu li da držim sliku u kupatilu ili kuhinji?

Bolje ne. Vlaga, para i masnoća oštećuju i platno i papir. Ako baš želite nešto na tim zidovima, izaberite manje osetljive radove ili reprodukcije, a originale držite u suvljim prostorijama.

Šta da radim ako se boja ljušti ili je platno probušeno?

Ne pokušavajte da popravite sami. Fotografišite oštećenje, sačuvajte odlomljene delove i obratite se autoru ili restauratoru. Ako ste umetnik i želite da kupcima ponudite ovakve savete uz svoje radove, registruj se i predstavi svoj rad.