Autor · na stranici od 2026

Zoran Leković

Novi Sad

Suprug. Otac trinaestogodišnjakinje koja me već sad popravlja. Snowboarder kad planina dozvoli. IT zaluđenik koji veruje da se većina životnih problema reši restartom. Putnik bez itinerera. Ponekad pišem — ne mejlove, nego stvari koje imaju smisla. Rođen sam u Sarajevu, 23. maja 1975. U Novi Sad sam došao u leto 1992. i tu ostao — danas živim u Petrovaradinu. Više od dvadeset godina radim u IT-ju: kao konsultant, poslovni analitičar i projektni menadžer. To je onaj svet sastanaka, rokova i tabela iz kojeg Nikola u romanu pokušava da izađe — poznajem ga iznutra. Prvu pesmu napisao sam u sedmom razredu osnovne, u autobusu na ekskurziji od Sarajeva prema Rovinju — za devojku koja je sedela ispred mene. Bila je to moja prva dečja ljubav. Danas mi ne promiče gde je sve počelo: neko sedi ispred mene, vozilo je u pokretu, i iz toga nastaju reči. Tri decenije kasnije, priča se ponovo desila — jednom u vozu. Godinama pišem pomalo, zapisujem; ponešto sam objavljivao po portalima, pod pseudonimom. „Jednom u vozu" je prvi put da sam od kratke priče poželeo ceo roman — i prvi put da pišem pod svojim imenom. Volim sneg, ali i leto i more. Snowboard mi je filter — tišina kroz brzinu, ista ona koju traži i Nikola. I volim fotografiju: da uhvatim trenutak pre nego što prođe, kao onaj pogled u vozu koji traje milisekundu duže nego što bi trebalo.